EKSPLOZIJA U PARTIZANU: "El Jefe“ Penjaroja pokazao zašto je gazda!

Kada je Đoan Penjaroja krajem decembra prošle godine zvanično promovisan u novog šefa stručnog štaba KK Partizana, u domaćim košarkaškim krugovima bilo je mnogo skepse. Žuljalo je navijače Partizana to što je Penjaroja veći deo svoje trenerske karijere proveo u drugorazrednim španskim klubovima, što kasnije sa Valensijom, Baskonijom i Barselonom nije uspeo da napravi nikakav veći uspeh, smetalo im je to što su uoči njegovog dolaska cirkulisale priče o tome kako se ne služi engleskim jezikom, i zbog svega to većina njih je mislila da on jednostavno nije pravi čovek za Partizan. Naročito ne čovek koji bi mogao da popuni nepopunjivu prazninu nastalu odlaskom Željka Obradovića...

Međutim, "El Jefe" - da se poslužimo nadimkom koji su mu nadenule popularne Instagram stranice posvećene Partizanu - ih je sve veoma brzo demantovao.

Istina, početak Penjarojine epizode u Beogradu bio je veoma trnovit i turbulentan, razbijali su evroligaši crno-belu grupu građna kao do šale, ali kada se prašina malo slegla a neophodan period adaptacije prošao - Đoan Penjaroja ipak je uspeo od Partizana da napravi tim. I to veoma konkurentan, tim koji u poslednja dva meseca zaista igra na zavidnom nivou (kako u Evroligi, tako i na Jadranu), i kom je sinoćna pobeda nad Asvelom (79:78) bila čak četvrta uzastopna u eliti.

Svi oni koji od početka sezone prate Partizanove evroligaške putešestvije znaju o čemu pričamo i svesni su koliko je Penjaroja za ova tri meseca otkako je tu promenio mentalitet i igru ekipe. Kada je Španac došao, u Partizanu je vladao haos na svim nivoima, na parketu se nije znalo ko pije a ko plaća, i igrači su se uglavnom vukli po terenu kao prebijeni mačori, poraženi, pomireni, bez želje za nadmetanjem, dok je sada priča potpuno drugačija.

Partizanu se još krajem januara vratila krv u lice, i crno-beli od tada, bez preterivanja, deluju kao ekipa koja bi, da se ta metamorfoza dogodila samo malo ranije, ozbiljno mogla da se bori za plej-in. Penjaroja je uspeo da uspostavi hijerarhiju među igračima (naravno, tome je doprineo i povratak Karlika Džonsa, ali činjenica je da je ekipa "proigrala" i pre nego što se on vratio na teren) uspeo je da ih natera da ponovo počnu da grizu u odbrani, da budu agresivni, gladni pobeda. Čak iako im te pobede u rezultatskom smislu ama baš ništa ne znače, pošto su svoje šanse za doigravanje prokockali pratkično još u decembru.

E, u tome se ogleda kolosalnost Penjarojinog podviga, kao i trenerski štof koji, svidelo se to nekima ili ne, on nesumnjivo poseduje.

Španac je sa Partizanom potpisao ugovor do kraja naredne takmičarske godine i treba očekivati da, ukoliko se ne dogodi nešto nepredviđeno, za volanom Parnog valjka ostane i naredne sezone. A ukoliko kod nekoga i dalje postoji skepsa u vezi toga treba li Penjaroja da ostane na klupi Partizana, neka samo pogleda sinoćnu utakmicu protiv Asvela; jer, naterati ekipu da "porodi" pobedu protiv najlošije ekipe Evrolige (koja toliko uporno odbija da se preda!) u trenutku kada ta pobeda crno-belima u rezultatskom smislu apsolutno ništa ne znači - to stvarno treba umeti.

Bonus video:

(Espreso/Sportal)